Neobicna svakodnevnica

Sve je delovalo savrseno, vidjali smo se sto u mom gradu, sto u gradu gde studiram, svakim danom mi je sve vise znacio, svima sam pricala o Njemu, o nama, sijala sam i mogla da nas zamislim zajedno i za sto godina. Sa deckom sam raskinula jos posle one veceri kada je On prespavao kod mene. Povredila sam ga, jos dugo mi se kasnije javljao, molio, pravio iznenadjenja, ali nisam mogla da odrzavam paralelnu vezu, niti sam to htela jer ne bi bilo fer prema njemu koji me je postovao maksimalno za sve vreme koliko smo zajedno. Uostalom, On je izuzetno posesivna osoba i nije krio odusevljenje kad sam status na profilu na kratko promenila u single. 

Medjutim, isuvise smo slicni da bi se opustili potpuno. On je stekao utisak da sam jedna od onih koje ce ga ostaviti cim naidje neko mladji i bogatiji, ja sam znala da On zenama prica ono sto one zele da cuju. Jedne veceri u Njegovom automobilu smo resili da iskreno porazgovaramo o tome. Zamolila sam ga da mi ne prica bajke, da me ne uverava da postoji nesto sto ne postoji, da sam prihvatila kakav je i da necu praviti problem niti ljubomorne scene jer sam svesna da ja ne mogu da ga promenim. On je, pak, tvrdio da sam bas ja ta koja mu je otvorila oci, koja mu pruza mir, ona kojoj zeli da se uvek vrati. Tvrdio je da bi toliko kilometara prelazio samo zbog one koju voli. Terao me je da priznam da je On meni samo igracka, da sam sa Njim zato sto znam da ne bi trebalo, da je drugacije i da je to ono sto me privlaci. Iskreno sam rekla da sam se zaljubila i da ne bi bilo fer da to iskoristi, narocito zato sto sam ja osoba koja oko sebe ima ogroman zid za emocije, potpuno nepoverljiva...a s Njim se sve to promenilo. Molila sam ga da mi jednostavno kaze kad me se zasiti, da me ne laze. Uzalud sam molila, uzalud sam bila iskrena. Nije mi verovao tad, nije mi verovao ni mnogo kasnije. Nije mi verovao da ga volim vise od zivota. 

Vremenom sam pocela da se udaljavam od drugova, nesvesno, znala sam kako reaguje na muskarce u mojoj okolini. Dobio je password za moj profil, svaki put kad bi pozvao, a nisam cula telefon morala sam da objasnjavam sta sam radila, pocela sam da izlazim samo sa ljudima koje zna. Napravila sam gresku u startu, dala mu previse prostora u mom zivotu i bila spremna da se menjam kako On zeli.

A onda je pocelo da se desava nesto, skoro redovno, uvek na isti nacin. Pronalazio je razne gluposti, skoro zanemarljive situacije i recenice kako bi mi se ljutio. Svaki put kada bismo raspravljali o necemu glupom, on bi nestajao na par dana. U pocetku sam dramaticno shvatala sve to jer sam mislila da je to kraj, iako mi je bilo neverovatno da neko zavrsava vezu tek tako, a do juce mi se kleo kako me voli kao nikoga do sad. Tih dana bih ja slala bezbroj poruka u kojima sam logicno objasnjavala zasto mi nemamo problem, onda bi usledile poruke u kojima sam tipicno zensko i onda kada bih izgubila snage i volje da ponavljam jedno te isto dok me On maksimalno ignorise - javljao bi se, i uvek je nekako ispadalo da je On taj koji mi oprasta i ponovo bismo nastavljali kao da niceg nije ni bilo. I tako je bilo svakog meseca, jedno 4-5 dana bi prekidao komunikaciju sa mnom, a onda nastavljao i opet me voleo "do beskraja".

I nikad se nisam zapitala zasto to radi, sve dok mi se neke kockice nisu slozile... 

• Maj 2014 [1]
• Jun 2013 [2]
• Oktobar 2012 [1]
• Septembar 2012 [14]
• Jun 2012 [1]
• Oktobar 2011 [1]

• Generalna [20] 

• Poslednji blog o Njemu
• I ko bi sebe pored tebe drzao za rec?
• Srce je ipak bilo glasnije
• Kad sumnja pocne da gusi
• Druge strane ljubavne drame, petnaesti deo
• Pandorina kutija, trinaesti deo
• Suocavanje, dvanaesti deo
• Mir je kratko trajao, jedanaesti deo
• Neopravdani nastavak, deseti deo
• Paklena noc, deveti deo