Neobicna svakodnevnica
Moj zivot, neulepsan, sa svim lepotama i tugama, ljudima koji me vole i ljudima koje volim.
« Kad sumnja pocne da gusi | Main | I ko bi sebe pored tebe drzao za rec? »
Godina i par meseci...toliko je proslo otkad me je prvi put poljubio. Za to vreme presli smo vise nego sto prosecan par dozivi za zivota. Usponi, padovi, prevare, boli, radosti... Mnogo se toga promenilo, ali jedno je ostalo isto. Dan ne prodje da se ne setim osecaja kad sam saznala da ima paralelnu vezu. Dan ne prodje da se ne zapitam da li cu ponovo proci kroz to. Ubija nesigurnost, ali cutim, gutam, sakrivam je.
Snazniji smo, mi. Nema vise onih oscilacija, nema vise poruka usred noci da prekidamo jer sam ja mlada i nepromisljena. Nema vise ni skrivenih poziva. Njegova zena, jos uvek zakonita, odselila se kod svojih roditelja. Cesto smo zajedno, sve deluje kako treba, razvijamo se, ucimo zajednickom zivotu. A onda se probude duhovi proslosti i podsete me da je sve delovalo idealno i ranije...
Svakodneno se vodi borba u mojoj glavi. Toliko sam jaka za sve drugo, toliko sposobna da se nosim sa problemima...a On...On je ono na sta sam slaba, pred kim razum zanemi.
Dobro, blokirao je Njene pozive -blokirao ih je i pre izdaje, nista to ne znaci. Jurio je da je ubije kada ga je pratila - to je nesto sto par godina radi, opet ne znaci. Govori mi da nema nista s njom - govorio je i pre izdaje. Stalno smo zajedno - umeli smo da budemo i par dana nerazdvojni i pre prevare. Osecaj da me stvarno voli - e, to je ono zbog cega smo jos uvek zajedno.
Bilo je par haosa u medjuvremenu, ali oni su bili maciji kasalj u odnosu na ono sta je bilo prosle godine. Bilo je teskih dana, bilo je Njegovih, mojih problema... ali osecaj koji i dalje budi u meni...svakog dana je isti. Zaljubljena kao i prvog dana, spremna na sve za Njega, za nas, resena da je svaka borba za to vredna.
Nas odnos je stabilniji. Ali sumnja izjeda, davi. Sta ako ponovo bude isto? Sta ako ponovo padnem? Sta ako je sa Njom kad ga nazovem, a ne javi mi se? Krenem da razmisljam u tom pravcu pa crpim neku imaginarnu, nepostojecu snagu da se oduprem svemu tome, da prekinem i da sto pre krenem sa oporavkom, da dozvolim nekome da me voli iako ne volim ja... A onda pomislim, sta ako nije tako, sta ako je On ipak promenio zivot zbog mene, sta ako zbog nesigurnosti i straha od bola unistim nesto tako veliko? Sta ako me on zaista voli iskreno, a ja ga po
Komentari
| « | Jun 2013 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- Maj 2014 [1]
- Jun 2013 [2]
- Oktobar 2012 [1]
- Septembar 2012 [14]
- Jun 2012 [1]
- Oktobar 2011 [1]
- Poslednji blog o Njemu
- I ko bi sebe pored tebe drzao za rec?
- Srce je ipak bilo glasnije
- Kad sumnja pocne da gusi
- Druge strane ljubavne drame, petnaesti deo
- Pandorina kutija, trinaesti deo
- Suocavanje, dvanaesti deo
- Mir je kratko trajao, jedanaesti deo
- Neopravdani nastavak, deseti deo
- Paklena noc, deveti deo
