Neobicna svakodnevnica

Bojim se, stvarno se bojim da cu uskoro pisati i sesnaesti deo gde cu zaliti sto sam mislila da je to kraj agonije, bojim se da me On laze, bojim se da cu ponovo docekati jutro bez Njegove poruke. 

Cesto sam razmisljala o tome da narednog puta kada mi se naljuti bez razloga - jednostavno dignem ruke, odem u provod I zabranim sebi da razmisljam o Njemu. I onda se desavalo to, ali nisam mogla, ostajala bih sama medju cetiri zida i proklinjala dan kada sam otislana kafu sa Njim. Nikako mi nije bilo jasno sta se desavalo sa mnom, nije mi bilo jasno kako sam spremna da ostavim sve, da se posvadjam sa svakim ko kaze losu rec o Njemu, nije mi bilo jasno kako je osoba koja me je toliko puta povredila - postala centar mog univerzuma. Ja nisam znala kako da se oporavim, kako da se izvucem iz svega toga, kako da sutra nastavim bez nas. Nikada nisam bila zaljubljive prirode,nisam ni previse emotivna, cak stavise, mnogi misle da sam i previse hladna. A s Njim...ni sebe ne prepoznajem. Moj zivot je cinio fakultet i drustvo, u svako doba bih imala koga da pozovem i odemo u provod, zivela sam svoju mladost punim plucima, samo sam se smejala i nikada niko nije mogao da me vidi zamisljenu i ozbiljnu. A sada...sada bez Njega ne umem da se smejem, ali kada je On tu...

Znam da me voli, jednostavno znam. Ali ne znam da li moze da voli samo mene. Stalno se trudi da radi ono sto zna da volim, da me zasmejava, da pravi budalu od sebe jer ja to volim. Volm kada mu nije problem da me grli i ljubi dok smo u javnosti, . Volim Njegov miris, Njegov glas, volim da ga gledam koliko uziva kad ga ceskam, volim kada nesto zeli pa me pogleda kao stene, volim kada uradi nesto netipicno za Njega jer sam ja to zatrazila. Volim kada zaliva cvece ili iznosi smece i bez moje molbe jer zna koliko mrzim to. Volim da kuvam za Njega. Treba mi za dobro, treba mi za zlo. Kada smo zajedno, ne zna se ko je vece dete. Verujte, nikada se nismo posvadjali dok smo zajedno, uvek je to bilo preko poruka. Mi ne moramo ni da pricamo, pogled je dovoljan da bismo znali misli onog drugog. 

Ali opet...lagao me je. Objasnio je zasto, ali je poverenje izgubljeno. Nema dana da se ne zapitam da li je ovo ista prica, samo drugacije upakovana. Nisam sigurna da li zelim da rizikujem, a s druge strane ne bih mogla da kazem kraj. Ne ja. Jedino sto znam je da nemam snage da ponovo padam i dizem se. Jos jedna izdaja i time ce biti ubijena svaka celija koja ga je ikada volela.

Najbolja drugarica ne moze da ga smisli i udaljile smo se zbog toga. Moj je brat u izuzetno losim odnosima s Njim. Nista to meni ne sve ovo je kao sekta. Znam koliko me cini drugom osobom, koliko sam puta bila na ivici nerava, tuzna i sama, ali sve to mogu da lako zanemarim kada se setim osmeha kada ga vidim, mira koji osecam kada je On tu, kada se setim koliko se bezbedno osecam dok me grli.

Ne znam, tesko mi je da bilo sta konacno kazem, tesko je bilo sta definisati. Vreme ce da pokaze da li sam pogresila, ali znam da bi srce volelo da je u pravu, iako razum prica nesto sasvim drugo.

Nego, kako kaze moj drug, dzaba razum govori kada je u srcu simfonijski orkestar, nema ko to da cuje... 

• Maj 2014 [1]
• Jun 2013 [2]
• Oktobar 2012 [1]
• Septembar 2012 [14]
• Jun 2012 [1]
• Oktobar 2011 [1]

• Generalna [20] 

• Poslednji blog o Njemu
• I ko bi sebe pored tebe drzao za rec?
• Srce je ipak bilo glasnije
• Kad sumnja pocne da gusi
• Druge strane ljubavne drame, petnaesti deo
• Pandorina kutija, trinaesti deo
• Suocavanje, dvanaesti deo
• Mir je kratko trajao, jedanaesti deo
• Neopravdani nastavak, deseti deo
• Paklena noc, deveti deo