Neobicna svakodnevnica

Jos od samog pocetka nase veze, povremeno su ga zvale zene, ali sa svima njima je prekinuo sta god je imao i svaka od njih je prestajala da salje poruke, sem jedne. Umesto njene slike, kad god bi zvala - pojavljivala se slika ajkule. Dobro, logicno je da nije bas draga osoba, zar ne? Ali...nikad se nije javljao kad bi zvala. Objasnio mi je da je sa Njom par godina u vezi i da je ona klasican slucaj psihopatije, da On vec dugo pokusava da zavrsi vezu sa Njom, ali da je to prosto nemoguce jer Ona salje hiljadu poruka u pola sata, zove toliko da mu prazni bateriju za manje od pola dana, prati i preti. Njen se zivot svodi na Njega i nece ona odustati sta god se desilo. Naglasavao je da mu Ona zavrsava neke poslove dok je On na putu, da ide do banke i zavrsava ostale administrativne i druge sitne poslove, i da tako zna i neke Njegove poverljive poslovne tajne te da On ne sme da rizikuje.  I svaki put je upredjivao moju mladost-ludost sa Njenom sigurnoscu, Ona je ta koja ga nikad ne bi izdala, a ja sam ta koja se ponasa onako kako joj 'dune'. A nije tako bilo niti jednog jedinog momenta. Za sve ovo vreme ja nisam imala oscilacija ni u emocijama, ni u ponasanju. 

Ipak, kako mi je On vise znacio, tako mi je Ona vise smetala. Uveravao me je svakodnevno da su oni svoj odnos sveli na iskljucivo sluzben odnos, da odavno medju njima nema niceg emotivnog ni seksulnog. Govorio mi je da je davno prestao da je voli jer ga prati, proverava, pravi scene i ponasa se krajnje nenormalno, te da takva osoba samo umara, da On sa Njom nikada nije bio opusten i srecan kao sa mnom. 

I bilo je tako, dolazio bi meni kad god je nervozan i za tili cas bi ponovo bio nasmejan, spavao je mirno dok sam ga ceskala, nasi su razgovori bili opusteni, a retka tisina je bila prijatna. Iako ima skoro 40 godina - gledao je crtane filmove sa mnom, iako i auta retko izlazi - setao bi dugo sa mnom, vozio bicikle, iako mrzi guzve i buku - izlazio bi povremeno u provod samo zato sto sam ja to zelela. Upoznao me je sa sinom i bio je srecan zato sto je klinac bio i vise nego zadovoljan kako sam ga cuvala tog dana. Upoznala sam i neke njegove prijatelje, one poverljive, naravno. Jer koliko su ljudi iz moje okoline znali za nas, Njegovo okruzenje je bila zabranjena zona. Stalno mi je pricao o svom detinjstvu, o odlasku u rat, o preseljenjima, o danima kada nije imao nista i kada je imao sta bi pozeleo, pricao je o zeljama, o zeni koju je voleo, a izgubio zbog tvrdoglavosti.

Tada sam znala da necu tako lako odustati od Njega, cak ni kada On dize ruke od nas, da necu dozvoliti da strah od vezivanja i povredjivanja bude jaci od nase ljubavi. Znala sam da ga necu povrediti jer je vec mnogo toga prosao u zivotu i da je vreme da uziva i bude miran, da cu ga uvek ceniti jer sve sto ima je stvorio sam. Znala sam da takvog coveka zelim pored sebe za ceo zivot. Ali, koliko god smo mi napredovali, Ona je I dalje bila prisutna.

• Maj 2014 [1]
• Jun 2013 [2]
• Oktobar 2012 [1]
• Septembar 2012 [14]
• Jun 2012 [1]
• Oktobar 2011 [1]

• Generalna [20] 

• Poslednji blog o Njemu
• I ko bi sebe pored tebe drzao za rec?
• Srce je ipak bilo glasnije
• Kad sumnja pocne da gusi
• Druge strane ljubavne drame, petnaesti deo
• Pandorina kutija, trinaesti deo
• Suocavanje, dvanaesti deo
• Mir je kratko trajao, jedanaesti deo
• Neopravdani nastavak, deseti deo
• Paklena noc, deveti deo