Neobicna svakodnevnica

Nasli smo se na jednoj pumpi, pitao me je da li hocu da jedem i oboje smo se pravili kao da niceg nije bilo, pricali smo normalno. Krenuli smo, salili se, bio je vrlo fin. Primetio je da me boli kad bih pokusala da nesto dalje dohvatim, pitao je da li sam dobro, rekla sam da jesam. On cak nije ni svestan koliko me je povredio one noci. Stigli smo na cilj i kada smo legli, ljubio me je nezno kako dugo nije, znala sam da mu je zao. Vodili smo ljubav i osecala sam da smo povezaniji vise nego ikad.

Dani koji su usledili bili su kao iz bajke, isli smo na aeromiting, kod nasih prijatelja, cuvao me je, mazio, pazio (al nije me zvao Djole).  Bio je drugi covek. Dosli smo kod mene kuci, spavao je tu par dana, potom smo isli na auto trku i drift, pomagao mi je da se preselim u drugi stan, koristio je svaku priliku da me zagrli i poljubi.

Nju nije pominjao, ali sam ja morala. "Objasnio" mi je da ono sto sam procitala je samo interna stvar, da nije bilo niceg medju njima. U sina se kleo da sam ja jedina koju voli i da sa Njom mora retko da komunicira zbog posla. Nisam poverovala, ali nisam se ni nadala da istina koju cu uskoro cuti toliko odstupa od Njegove price... 

• Maj 2014 [1]
• Jun 2013 [2]
• Oktobar 2012 [1]
• Septembar 2012 [14]
• Jun 2012 [1]
• Oktobar 2011 [1]

• Generalna [20] 

• Poslednji blog o Njemu
• I ko bi sebe pored tebe drzao za rec?
• Srce je ipak bilo glasnije
• Kad sumnja pocne da gusi
• Druge strane ljubavne drame, petnaesti deo
• Pandorina kutija, trinaesti deo
• Suocavanje, dvanaesti deo
• Mir je kratko trajao, jedanaesti deo
• Neopravdani nastavak, deseti deo
• Paklena noc, deveti deo