Neobicna svakodnevnica

"Pretpostavljam da znas ko je" rekla je. "Njeno ime..." odgovorih tupo. Pocela je arogantno "Kazi", rekoh "Pitaj". -Sta imas ti sa Njim? - Sad vise nista, a cinilo se da imam sve. - Bili ste zajedno? - Sest meseci. - A da li znas koliko smo mi zajedno? - Rekao mi je 4,5 godina. - 9 godina. Zanemela sam. Rekla sam joj da nisam znala, ali da je red da otkrijem sta se sve tu desavalo. Pricala sam kao navijena, govoreci joj da je hiljadu puta odbio Njen poziv zato sto je ljubio mene, rekla sam joj koliko sam se posvetila Njemu i koliko sam pocela da gubim zivot zbog Njega, da sam se zaljubila i volela, ali da ja preko ovoga niti zelim, niti mogu da predjem. A onda je Ona krenula da otkriva detalje, njihovu proslost, njegove promene... Bili su zajedno na more par dana dok sam ga ja cekala kuci pitajuci se da li je ziv, zdrav i zasto je nedostupan. Mnoge Njegove recenice su bile ono sto redovno ponavlja i meni i Njoj, mnogi Njegovi postupci su bili poznati i meni i Njoj, toliko je toga slicnog bilo, nas razgovor se svodio na "i meni, isto, da poznato mi je". Pricale smo vise od dva sata, pocela je da se ispoveda na neki nacin, razmenjivale smo iskustva. I ne znam zasto, ali prijalo mi je da ga poznajemo isto, a da ga Ona zna mnogo mnogo duze, i ispostavilo se da je ne vara prvi put, ali da je prvi put ovako ozbiljno, i na kraju se zapitala da sada ne zna kojoj ce da se vrati, a da je do sada uvek znala. I mrzela sam sebe zbog toga sto mi prija Njena nesigurnost. Nisam znala da li treba da se osecam krivom ili izdanom. Ali sam joj najiskrenije rekla da ni Ona, a ni ja ne zasluzujemo takvog coveka pored sebe. Bilo mi je zao zbog Nje, zbog sebe, zbog ideala o nama koji je nestao. Samo mi je bilo zao... Bes je nestao, ostao je samo tup osecaj. Znalo je da zaboli kada mi kaze da je bio sa Njom dok sam ga ja cekala....a onda je I to prestalo da me dotice. Kraj.

Zavrsile smo uz moje izvinjenje i uz Njenu molbu da joj javim kad me pozove. Za to vreme me je On pozvao 399 puta. Jos cuvam tu poruku sa neverovatnim brojem propustenih poziva. Uspeo je da me dobije, javila sam se. Rekao je da je ispred moje kuce za deset minuta i zamolio me je da izadjem. "Da bi mi ispricao dozivljaje s mora, ili kako ste se provodili dok sam te ja cekala kod kuce? upitah sarkasticno. ''Ja sam posao kod tebe, a ne kod Nje. Meni je bitno da ti znas istinu, konacno, zasluzila si. I nema veze ako me I dalje mrzis, ali ne mogu da te ostavim sa tim mislima, tako, ne mogu da cujem da patis. Izadji, molim te'' Izasla sam, kisa je lila, usla sam u auto...

• Maj 2014 [1]
• Jun 2013 [2]
• Oktobar 2012 [1]
• Septembar 2012 [14]
• Jun 2012 [1]
• Oktobar 2011 [1]

• Generalna [20] 

• Poslednji blog o Njemu
• I ko bi sebe pored tebe drzao za rec?
• Srce je ipak bilo glasnije
• Kad sumnja pocne da gusi
• Druge strane ljubavne drame, petnaesti deo
• Pandorina kutija, trinaesti deo
• Suocavanje, dvanaesti deo
• Mir je kratko trajao, jedanaesti deo
• Neopravdani nastavak, deseti deo
• Paklena noc, deveti deo