Neobicna svakodnevnica

Poverenje...

 Da li veza pocinje sa poverenjem pa se ono odrzava ili gubi, ili sa nepoverenjem koje polako prerasta u poverenje ili ostaje to sto je i bilo? 

My Mr.Big ocigledno veruje u ovu drugu teoriju. S tim sto kod njega nepoverenje ostaje to sto je i bilo. Da li je  to posledica suocavanja sa lazima i izdajama u proslosti, ili jednostavno deo karaktera? Naporno je biti strana kojoj se ne veruje, ne veruje bez razloga. Sto puta sam rekla da se zavrsava agonija, da se zavrsava veza koja je svakog dana pod znakom pitanja jer nikada ne znam da li ce njemu sinuti neka nova ideja o mojoj prevari, lazi... Ali, prekidam samo u svojoj glavi, a njega opet ubedjujem u svoju nevinost, u svoju ljubav... I da li vredi nastaviti? Vredi li nastaviti nesto sto te cini nesigurnim? Svakog jutra se budim njegovom porukom. Ali nikad ne znam da li ce je biti i sutra. Nekada je i ne bude. I boli jer znam sta sledi. I uvek je isto, a nikad ne znam da ce biti isto. I nastavljamo, a nikad ne znam da li cemo. Nekad osetim da sam umorna od toga. A onda taj osecaj zameni osecaj zaludjenosti njime. I opet je on vazniji, opet je on pobedio. Da li vredi i dalje boriti se, boriti se protiv vetrenjaca? Da li se takvi ljudi menjaju?

• Maj 2014 [1]
• Jun 2013 [2]
• Oktobar 2012 [1]
• Septembar 2012 [14]
• Jun 2012 [1]
• Oktobar 2011 [1]

• Generalna [20] 

• Poslednji blog o Njemu
• I ko bi sebe pored tebe drzao za rec?
• Srce je ipak bilo glasnije
• Kad sumnja pocne da gusi
• Druge strane ljubavne drame, petnaesti deo
• Pandorina kutija, trinaesti deo
• Suocavanje, dvanaesti deo
• Mir je kratko trajao, jedanaesti deo
• Neopravdani nastavak, deseti deo
• Paklena noc, deveti deo